Osnovne tehnike osiguravanja nas uce nas da stojimo blizu smera, i zakljucamo spravu za osiguravanje kada penjac padne. Ovo je dobar savet za veliku vecinu situacija u penjanju, ali postoje vrlo realne situacije kada se savetuje, ili je cak neophodno da se ovo pravilo prekrsi. Ocigledni primeri su kada penjac ima kopcanje teek na polovini smera ili cak vise, gde postoji veliki rizik od unarca o povrsinu stene, ili kada su losi klinovi i udarna sila mora biti najmanja moguca.

Sve efektne tehnologije zadrzavanja pada moraju ciniti istu stvar. Apsorbovati jacinu udara pri padu na optimalno bezbednoj distanci u najduzem vremenskom periodu. Kao sto je logicno da je strunjaca debljine 5 metara efektivnija od one debele 5 centimetara, tako i mi moramo da svoje razmisljanje pri osiguravanju usmerimo istom logikom. Cilj naprednog osiguravaoca nije samo da zaustavi penjaca u padu, vec i da upotrebe dinamicne tehnike da omoguci uzetu da apsorbuje silu pada u najduzem vremenskom intervalu - bas kao i strunjaca; sto je strunjaca deblja ona je efektnija zatob sto joj treba vise vremena da obavi svoj posao.

"Zategni !!!" je uobicajeni uzvik penjaca pri padu, i to sa dobrim razlogom. Što je veci pad veca je mogucnost da dode do udarca, naprimer o neku policu, ili eventualno zemlju. Mnogi smerovi, narocito oni sa vecim ocenama, imaju osiguranje na sredini ili neposredno ispod sredine smera. Naravno ako penjac ispadne ispadne na poslednjim pokretima u smeru, a kopcanje je na sredini smera, on ce udariti o zemlju. Ocigledno resenje bi bilo da osiguravalac zateze uze sto je brze moguce. Najbezbedniji nacin je da povlaci uze kroz spravu za osiguravanje, i ostane ukopan u mestu. Medutim problem u ovom slucaju je dvostruki: nema dovoljno vremena, zatezanje nece biti dovoljno brzo, a druga stvar je, ako stojite u pravoj liniji bicete direktno na udaru penjaca u padu. Resenje problema je: TRCI !!! Pod predpostavkom da ima gde da se trci, ovo je vrlo brz nacin zatezanja. Normalna "TRCI" tehnika: osiguravalac vidi da penjac ispada pocinje da trci. Ali ako osiguravalac stoji na ravnoj podlozi direktno ispod krucijalnog prvog kopcanja, razdaljina koju prede nece biti jednaka kolicini povucenog uzeta.

Nadite stare knjige iz matematike, pogledajte lekciju "Pitagorina teorema". Zamislite da je prvo kopcanje naseg penjaca na 10m iznad osiguravaoca i osiguravalac uspe da napravi herojski sprint od 5m pre nego se uze zategne ( i pojavi udarna sila ), duzina provucenog uzeta ce biti: kvadratni koren visine na kvadrat plus pretrcane distance na kvadrat i od te ukupne sume oduzmemo visinu. U nasem primeru, uprkos sprintu od 5m, nas osiguravalac ce uspeti da izvuce samo nesto vise od 1m uzeta, nije bas impresivno. Jos jedan problem u ovakvom dogadaju je taj sto penjac u padu moze da se ocese o uze,ili jos gore da se prizemlji jasuci ga. I konqacno ovo treba pokusavati samo na izrazito jakim klinovima koji mogu da izdrze silu koja se vrsi ne samo na dole vec i u stranu i u polje.

Resenje ovog problema je, klin blizu zemlje. Postavljanjem klina blizu zemlje (otprilike na visini struka), mnogo vise uzeta bi moglo biti izvuceno kada osiguravalac potrci. Koristeci prethodnu formulu, visina nam je sada 0m, a duzina pomeranja je jednaka duzini izvucenog uzeta, i za isti sprint od 5m izvuceno je 5m uzeta umesto 1m. Jedna bitna stvar je i da ostaje manje uzeta na koje penjac moze da padne, a taj niski klin mora biti pazljivo postavljen da izdrzi silu u polje. I konacno ako ne postoji mogucnost za postavku niskog klina, mozemo vezati ranac pun kamenja ili improvizovati na neki drugi nacin.

Predhodni deo teksta se odnosi na situacije kada je imperativ da brzo zaustavimo penjaca u padu, i lako je steci utisak da sto je manji pad, manja je mogucnost za povredu. posmatrajmo pocetnika kako osigurava, ocigledno je da smo utrenirani da mislimo da je lose pasti, samim tim instinktivno reagujemo zaustavljajuci pad na svaki moguci nacin. Ovakvo reagovanje prouzrokuje veliki napor i na penjaca i na osiguranje. Na previsnim smerovima ili na mestima gde penjac nije neposredno iznad klina ovo moze da dovede do toga da se penjac jako zakuca u povrsinu stene. Ovakvo zakucavanje u stenu je vrlo cest uzrok povreda, narocito skocnog zgloba - kao primer kolika se sila stvara navodim primer kojem sam ja bio svedok, kada je na jednom takmicenju penjac imao kratak pad, i udario o blazujku tako snazno da je cela ploca izletela sa stene. Sprave za osiguravanje koje se same zakljucavaju ne idu u prilog "popusti" tehnici, kao ni dinamicka uzad na koju je padano a nisu ostavljena dovoljno dugo da se oporave (zamenite krajeve uzeta na koje penjete izmedu padova). "Popusti" tehnika se koristi najcesce na previsnim smerovima , narocito sportskim smerovima. Vestacke stene su najbolja mesta za ovladavanje i vezbanje tehnike dinamicnog osiguravanja. Naravno granica do koje osiguravalac moze da dopusti dinamicni element je prisustvo prepreka kao sto su police, i naravno zemlja.

Kako se uze nateze tako se osiguravaoc priblizava....

...sto vise uzeta udje u sistem udar se smanjuje

U sustini, dinamicno osiguravanje je zaustavljanje pada postepeno, popustajuci uze kroz sistem dok se energija pada penjaca totalno ne apsorbuje. To moze biti postignuto na dva nacina, ili popustanjem uzeta kroz spravu za osiguravanje, ili jednostavno prilazenjem steni. Ova druga tehnika je standardna tehnika osiguravanja na takmicenjima. Što penjac ide vise uz smer osiguravalac se udaljava od podnozja smera (cesto je potrebno da vidi sta penjac radi na previsnom smeru). Udaljenost od prvog kopcanja omogucava osiguravaocu da brzo popusti uze kada je potrebno brzo ukopcati, a kada penjac padne , osiguravalac moze da se pomeri u podnozje smera u momentu kada sila pocinje da se apsorbuje. Naravno penjac ce imati veci pad, ali sistem ima vise vremena da apsorbuje pad, smanjujuci udarnu silu koja se stvara na penjacu, i sprecava se zakucavanje o stenu.

Idealno osiguravanje obuhvata obe navedene tehnike i mesa ih medusobno. Penjac u padu treba da bude zaustavljen brzo, ali postepeno. Zatezanjem, kada penjac padne, momenat zaustavljanja je blizi - znaci na vecoj visini, a onda opustamo uze kroz sistem, medutim popustanjem uzeta , udarno vreme je rastegnuto i bezbedno apsorbovano.

Nadamo se da ste do sada jasno uvideli da vam ne trebaju klinovi iznad polovine smera da bi on bio bezbedan. Napredne tehnike osiguravanja su u svojoj mladoj dobi, i oni koji zele da ispitaju hrabri novi svet mogu da pocnu resavajuci problem: kako da zatezete uze brzinom gravitacije? Mozda ce nova generacija sprava za osiguravanje, poput nekih sprava za zatezanje uzadi na jahtama objaviti novo doba ekstremnog penjanja na nisko postavljenim boltovima.