Kako penjati Redpoint stilomŠta je zapravo redpoint?Redpoint je vođenje bez unapred postavljene opreme (osim pločica, klinova i druge fiksirane opreme). Obično se podrazumeva da nije reč o prvom pokušaju i da je penjač već prepenjao i uvežbao smer (na top rope).
Izbor smeraSamo mali broj penjača može iskreno da tvrdi kako su zaista svestrani po pitanju penjanja. Ili ste u malo boljoj kondiciji nego što ste snažni, ili ste bolji na pločama nego na plafonu. Iako većina ljudi želi da ovlada svim vrstama sportskih smerova koji nose istu ocenu pre nego što pređu na penjanje smerova više ocene, ako želite da vam sve ide od ruke kada dodje veliki trenutak, onda ćete morati da napravite selekciju. Pogledajte u čemu ste najbolji i što je još važnije u čemu uživate, to treba da bude sjajan smer sa “lepim” pokretima ako ćete se nedelju dana baviti njim. Ako ne možete da odredite gde leže vaše dobre i loše strane onda pitajte svog partnera koji je možda objektivniji, jer je u svakom slučaju lako prevideti sopstvene mane.
©to se tiče samih smerova, najbolje je izvšiti njihovu kategorizaciju jer je tako lakše napraviti izbor. Klasifikacija sportskih smerova1. Smerovi snage: kratki bolder smerovi sa problemom na početnom delu stene. Suštinu smera čini manje od osam pokreta, npr: Magnetic Fields u Malhamu, ili Culloden 8a+ u Tideswell dale.
2. “Sprint” smerovi ili smerovi snage i izdržljivosti: najčešće spadaju u kategoriju smerova sa 15-25 pokreta koji nisu veoma teški, ali nisu ni laki i između kojih se nikako ne možete pristojno odmoriti, npr: Raindogs 8a u Malhamu, Four-door 8a+ u Cheedale.
3. Smerovi postojane snage: smerovi gde nakon dugog dela koji zahteva izdržljivost sledi finiš sa bolder problemom, npr: Connect Four 8a u Malhamu ili Spectre 8b+ u Biuu.
4. Smerovi izdržljivosti: imaju više od 25 pokreta i mogu se svrstati u dve grupe: one u kojima se teški pokreti smenjuju s odmorima, npr Zoolook 8a u Malhamu, ili one u kojima se ista težina održava celom dužinom smera, npr. Couleur du Vent 8a u Kezu.
TaktikaMada malo ljudi može da pobije činjenicu da prekovremeni rad na nekom smeru može dramatično da poveća vašu mogućnost da popenjete smer više ocene, postoje i oni koji bespotrebno gube dane kao rezultat lošeg planiranja i slabe tehnike penjanja redpoint stilom. Nije uvek bitno samo ispenjati nešto redpoint stilom (mada je ovo najčešće slučaj kada pokušavate da ispenjete višu ocenu), i brzina uspona je značajan faktor koji treba uzeti u obzir ne bi li se izbegla “dosada” i glavobolje. Mada se taktike koje ljudi koriste drastično razlikuju, sledeća procedura izneta hronološkim redom, predstavlja osnovni okvir po kom se može raditi:
1. Od bolta do bolta. Kada se prvi put nađete na vrhu smera važno je da steknete opšti utisak o njemu i izolujete kritične delove koji će zahtevati najviše rada. Duga šipka ili penjanje na top rope mogu da uštede vreme, napor i kožu koje biste izgubili u bezuspešnim pokušajima da se ispenjete do sledećeg bolta na dužim smerovima sa više mesta za boltove. Zapamtite, ne treba da budete neustrašivi heroji, već da brzo ispenjete smer! Najvažnije je da odvojite dovoljno vremena i pažnje kako vas vaša sopstvena loša procena ili neki lokalni penjači ne bi namamili da radite na pogrešnom delu smera. Ako želite “beta” (informaciju o pokretima) onda saznajte to od nekoga ko penje sličnim stilom kao i vi, i ko vam je po mogućstvu sličan po težini i građi.
2. Procena vremena. Nakon prvog utiska, nekima pomaže da procene koliko im je bilo teško da ispenju smer kako bi mogli da ocene koliko će im vremena trebati, dakle da li će to biti redpoint iz provog pokušaja ili nakon 20 dana! Međutim, postavljanje vremenskog ograničenja može da izvrši i veliki pritisak na one slabije! Važno je zapamtiti da će tehnički veoma zahtevni smerovi iz nekoliko sekvenci uvek brže “pasti” od onih koji zahtevaju snagu iako na prvi pogled mogu da se čine jednako teškim. Za dobro uravnoteženog penjača lakše je i brže da jednostavno nauči da postavi telo u određeni položaj nego da dostigne dodatne nivoe specifične snage i kondicije.
3. Plan rada. Svi smerovi zahtevaju različit pristup i odgovarajuća taktika se može steći samo kroz iskustvo. Na nekima se mora raditi od vrha ka podnožju, drugi se moraju podeliti na logične delove na kojima će se posebno raditi i koji će se potom spojiti pre konačnog redpointa. Uobičajeno je i logično koristiti mesta za ukopčavanje kao granične tačke ovih sekvenci jer su ona obično smeštena kod boljih hvatišta ili odmorišta. Posmatranje drugih može biti izuzetno važno, većina ljudi pravi bilo mentalnu bilo vizuelnu mapu njihovih pokreta. Ove mape bi osim pokreta trebalo da sadrže sve ono što treba da se setite tokom svakog stadijuma vašeg uspona, možda čak i kognitivne faktore kao što je potreba za postojanjem određenog raspoloženja.
4. Kada penjati redpoint – dobar tajming. Pre nego što se pozabavimo time kako, veliko pitanje je kada početi sa redpoint penjanjem. Ova odluka biće od najveće važnosti kada je u pitanju očuvanje “razuma”. Penjači poput Džerija Mofata vole da čak preko mere rade na nekom smeru kako bi im to omogućilo da ga što pre ispenju redpoint stilom. Ništa nije više obeshrabrujuće nego kada počnete sa redpointom a da smer jedva možete da uradite iz manjih delova: dok se približite uspehu već ćete mentalno sagoreti. Bićete takođe i fizički slabiji ili u goroj kondiciji kao rezultat činjenice da vam se telo prilagodilo na “efekat treniranja” na tom smeru i da više ne može da reaguje na ostale stimuluse iz istog izvora. Morate neprekidno da šokirate sistem. Alternativa po kojoj su poznati penjači kao što je Ben Mun sastoji se u tome da se tokom jednog ili dva dana upoznate sa zadatkom, a onda odete da trenirate za taj smer posebno, možda se vraćajući povremeno kako biste pratili svoj napredak. Ovo ne samo što smanjuje broj potrebnih dana, već i drastično umanjuje efekat dosade i mentalnog stresa.
5. Poseban trening za određeni smer. Penjanje redpoint stilom funkcioniše jer neprestano vežbanje istih pokreta nekog smera dovodi do specifičnog efekta treniranja na mišiće koji su potrebni da se ti pokreti izvedu. Ovaj isti efekat može da se simulira korišćenjem penjačkog trenažera, po mogućstvu sopstvene izrade. Za smerove snage uobičajeno je napraviti probleme koji direktno preslikavaju pokrete smera. Ovo se obično može postići preciznim nagađanjem, mada neki ljudi idu čak dotle da mere razmak između hvatišta metrom i uzimaju otiske hvatišta pomoću folije! Ako koristite drvo možete početi lakšom verzijom, a onda bukvalno sastrugati hvatišta dok ne dobijete penjačku sekvencu iste težine kao što je ona na steni. Ako napravite čak težu verziju to može imati psihološko dejstvo tako što će vam se smer učiniti relativno lakšim kada mu se budete vratili.
Za smerove izdržljivosti gotovo je nemoguće preslikati sve pokrete osim ako nemate zid od 25 metara u dvorištu. Za one koji ga nemaju, treniranje na smerovima istog intenzitta može da bude vrlo delotovorno. Dakle, ako vaš smer ima 4 “6a” pokreta, 2 “6b” pokreta, jedan “6c” pokret, a potom dugi “6a” deo do vrha, onda je to tačno ono što mora da se simulira. Nije bitno ako pokreti nisu identični, mada je poželjno da se nalaze na dasci ili zidu sličnog ugla i da su pokreti sličnog tipa. Ako se smer većim delom sastoji iz pothvata trenirajte na pothvatima. Dodatni program teretane u cilju postizanja specifične snage takođe može biti od koristi, na primer: vežbe tricepsa za dilfere, itd. 6. Redpoint. I evo, uložili ste trud, pa je došlo vreme i za rezultate. Kao prvo, bitno je da dobro isplanirate tajming makro i mikrociklusa. Drugim rečima, odvojte odgovarajući broj dana za smer, odmor i treninge i rasporedite ih na pravi način. Dok zapravo radite sam smer, pazite da pravilno odmerite vreme pokušaja. Ako je u pitanju smer snage verovatno možete proći sa kraćim odmorima i više pokušaja. Za snagu, odmor od pola sata je nepisano pravilo jer sve što treba da se zameni je ATP nivo. Ipak, može se desiti da u toku dana brže pređete vaš vrhunac snage nego vrhunac izdržljivosti. Za smerove izdržljivosti, razlivanje mlečne kiseline se dodaje jednačini i većina ljudi ostavlja otprilike jedan sat da se to desi.
7. Ostali saveti. Ne počinjite kada su uslovi loši, tj. kada je sunce na smeru. Ovo će vam samo uništiti samopouzdanje i istrošiti kožu i energiju. Pošto ste se dobro zagrejali, gledajte da vam svaki pokušaj bude jednako važan. Za smerove snage morate da se zagrevate na bolderima, kako biste spremili mišićna vlakna koja se brzo grče, tj. morate da podignete nivo snage. Za smerove izdržljivosti najznačajniji je početni ili primarni dotok snage: kako se taj prvi dotok snage javlja najbrže zašto ne biste potrošili redpoint na njega? Možete se zagrevati u podnožju stene prečkanjem ili bolderingom, ili penjanjem nekog lakšeg smera sličnog tipa. Možete se zagrevati čak i na samom smeru ako je pogodan za to. Ovo ne znači da treba da poletite i zagrevate se penjući redpoint stilom pri čemu biste mogli da se iscrpite ili povredite. Nabolje je pokušati par pokreta ili neki manji deo smera, što će omogućiti specifičnije kinestetičko spremanje mišića tokom zagrevanja, a u isto vreme moći ćete da se podsetite na smer.
8. Greške. Sposobnost racionalizovanja grešaka na redpointu je od ključne važnosti za smanjenje količine izgubljenog vremena. Niste mlakonja ako prestanete s pokušajem pošto ste počinili veliku grešku koja bi gotovo sigurno dovela do pada nešto kasnije, pošto ste uzaludno utrošili još energije. Ali, neke greške se uz nešto istrajnosti i brzog razmišljanja mogu uklopiti u uspešan uspon. I zaista, zbog neke manje greške možete postati agresivniji i samim tim konstruktivniji. Naravno, u proceni vam pomaže iskustvo, ali ako znate da ste uprskali stvar, nemojte popustiti neizbežnom pritisku ostalih penjača da nastavite.
9. Povećati sopstvene šanse. Ako ste sve dosad rečeno uzeli za ozbiljno, možete sami da unesete neke izmene koje bi stvari dovele u ravnotežu ako je smer zaista u granicama vaših mogućnosti. Uzmite lak pojas i uže, skinite tešku odeću i ne nosite sa sobom tešku gvožđuriju (pristup Kristijana Grifitsa “samo bokserice” je možda malo ekstreman!). Idite najpre do toaleta, ali ovo verovatno već znate ako imate iskustva sa tremom pred redpoint! Iščetkajte smer, ako ništa drugo, a ono iz obzira prema drugima koji možda žele da penju smer koji ste umastili čak i ako vama to ne smeta. Podesite komplete na odgovarajuću dužinu i proverite da li su bravice karabinera okrenute na pravu stranu, poželećete da se ubijete ako ne uspete da se ukopčate pošto ste prošli problem, uklonite tragove magnezijuma koje su na gazištima ostavili ostali penjači i dodajte sopstvene ako je potrebno, ali ih uvek posle toga obrišite.
Većinu rečenog će mnogi britanski penjači koji vole redpoint stil uzeti zdravo za gotovo. Ali postoji još mnogo penjača koji ne uspevaju da svoju teško stečenu snagu, kondiciju i tehniku prebace na smer usled čistih taktičkih grešaka, od kojih se većina može ispraviti čak i skromnim prethodnim planiranjem. Deo teksta iz časopisa "On the edge"
Prevela: Nadežda Novaković
www.freeclimbing.rs
|