Šta je sportsko penjanje

U alpskim zemljama Evrope, polovinom devedesetih godina, alpinisti kojima je specijalnost bila penjanje suvih stena tehnikom slobodnog penjanja (free climbing, gde nije dozvoljeno korišćenje penjačke opreme za napredovanje, već ona služi samo za osiguranje u slučaju pada), počeli su razvijati novu disciplinu koja je ubrzo dobila naziv "sportsko penjanje". U stvari, sportsko penjanje je nastalo usled promene cilja penjanja. Umesto osvajanja vrhova planina i stena, sportski penjači su uz svakodnevno vežbanje snage, gipkosti i koncentracije, savlađivali ekstremno teške detalje u stenama, čija je težina visoko iznad onog što je smatrano krajnjom granicom ljudskih mogućnosti, uz neverovatnu sposobnost prelaženja gotovo glatkih stena, previsa i plafona u stenama. 
Najbolji svetski penjači, penjući sve teže i teže delove stena, odnosno penjačke smerove na stenama, ubrzo su počeli pomerati dugo postojeću granicu penjivog, stalno pomerajući i do sadašnjeg vremena podižući limit - granicu mogućeg.

Pogledajte članak: Istorijat sportskog penjanja kod nas (Lambros H.).
 

Koliko je bezbedno sportsko penjanje?

Iako je sportsko penjanje jedan od ekstremnih sportova, povrede su retke, uz uslov da se penjač pridržava 5-6 propisanih pravila o bezbednosti.

Uticaj penjanja na telo?

Svakodnevno penjući i pomerajući sopstvenu granicu mogućeg, sportski penjači sjedinjuju maksimalan adrenalinski doživljaj, izuzetnu psihološku stabilnost, potpuno učešće svih mišića i lepotu mekog, gracioznog penjanja. 
Posebno se može istaći da zbog specifičnog položaja penjača pri penjanju (glava i kičma su dosta savijeni unazad) dolazi do ispravljanja kičmenog stuba i pravog držanja tela. Pored toga izračunato je da sportsko penjanje (pored trčanja uz stepenice) spada u sportove koji u jedinici vremena imaju najveći kalorijski utrošak. 
U penjanju nema rivalstva među protivničkim klubovima, vike, galame, protivničke netrpeljivosti, jer penjač se bori sa samim sobom i stenom u prirodnim ambijentima kao što su Ada Ciganlija, Košutnjak, razne prirodne stene, kanjoni, jezera, planine i kamene obale na moru. 
 

Autor: Slavo Gluscevic