22.07.2024

Sportsko penjački smer

Pod sportsko - penjačkim smerom se podrazumeva (vertikalni) pojas na steni koji se završava sidrištem.

 

Smer obuhvata vertikalni pojas na steni, a uspon unutar njegovih granica važi kao uspon u tom smeru. Ako se sa leve i desne strane nalaze smerovi teži za penjanje, granične ("aut") linije se ne određuju. U slučaju da na steni postoji mogućnost za eskivažu, tj. zaobilaženje težeg detalja u smeru, na tehničkom kartonu smera se obeležavaju aut linije.

 

"Ponekad se dogodi da su smeru na prirodnoj steni potrebne oznake. Takvi smerovi nisu najbolje rešenje i crtanje linija po prirodnoj steni treba izbegavati" - Vili Guček. Visina i širina smera na prirodnim i veštačkim stenama, kao i na takmičenjima, određuju se sportsko - penjačkim pravilnikom. Na ulazu (početku) smera ucrtava se trougao, a ne retko i naziv smera. Na veštačkoj steni se u raznim kombinacijama postavljaju, i potrebi menjaju, hvatišta i reljefni oblici kojima se formiraju smerovi.

 

 

Kada se odredi mogući pojas, tj. staza, uređivač smera penje na vrh stene ili na kraj budućeg smera, gde pravi sidrište. Sidrište se pravi tako što se izbuše dve rupe, jedna iznad druge i malo ukoso. Rupe se zatim opreme ekspanzivnim klinovima i pločicama (alkama), koje se povežu čeličnim lancem ili gurtnom. "Smer potom očistimo, što znači da odbijemo sve stenovite naprsline i kamičke koji nisu čvrsto pri steni. Često neki deo u steni srežemo, preoštre oprimke (hvatišta) obrusimo." - V. Guček.

 

Penjač koji opremi smer ima isključivo pravo na prvo penjanje smera. Rok ispenjavanja je najčešće oko pola godine.

 

"Nije sportski da nekome ko je smer opremio, očistio i osigurao "pred nosom", takoreći tik pred uspehom, neko drugi ispenje smer. Niko ne može prisvojiti stenu u smislu da opremi mnoštvo smerova koje ne može da ispenje i zatim čeka, dok niko drugi ne može da ih proba i penje u njima. Opremljen, a neprepenjan smer naziva se projektom." - V. Guček.

 

Smer je ispenjan kada ga penjač ispenje kao prvi (u vođstvu),ili solo (bez osiguranja).

 

Ime smeru daje penjač koji ga je opremio, ili (uz njegovu saglasnost) penjač koji ga je prvi ispenjao. Na veštačkoj steni se ne daju imena smerovima, jer se hvatišta često menjaju i kombinuju.

 

Ocena težine smera se određuje tako što više penjača ispenje smer više puta, a zatim daju svoje predloge, ili mišljenja. Za težinu smera se uzima najlakša varijanta (kombinacija) uspona (hvatišta). Konačnu ocenu daje penjač koji je smer opremio - otvorio. Ocena se može povećati ili umanjiti od strane drugog penjača. Ona predstavlja kompleksnu, sveukupnu težinu čitavog smera, i zapravo se može dati samo na osnovu jednog, ili više uzastopnih detalja na celoj dužini smera, koji nose veču ocenu.

 

Težina određenog detalja u smeru nije uvek jednaka za sve penjače. Ona, pre svega, zavisi od visine penjača. Ponegde penjači manje visine imaju probleme, smer im je teži ili lakši, što u nekim slučajevima može važiti i za visoke penjače, dok ocena smera ostaje ista. Ocena se određuje prema srednje visokim penjačima.

 

Kompleksnost ocene smera povećava i činjenica da pojedinačni delovi tela kod penjača imaju različitu razvijenost i jačinu (ruke, noge, prsti, podlaktice i dr.), kao i nejednaku utreniranost za različite tipove i oblike smerova (ploče, pukotine, previse, stropove, plafone, kamine i dr.). Pojedini penjači se specijalizuju za penjanje jednog tipa smera, a svaki tip smera iskazuje različit način penjanja. Na primer, ploče i pukotine predstavljaju sasvim različit problem u odnosu na previse i stropove, zahtevajući drugačije sposobnosti i različitu razvijenost pojedinih mišića i tetiva.

 

"Pažnja!!! Ponavljač u smeru ne sme promenuti apsolutno ništa (izuzetak su dotrajali sigurnosni klinovi). Povećati hvatište ili napraviti novo da bi se ostvario željeni uspon, ili odbiti hvatište ako nam se smer čini laganim, najsramnije je delo u penjanju. Smer oblikuje autor (očisti, napravi ili odbije hvatište) pre prvog uspona. Kada je smer ispenjan, kada ima ime, ocenu i kada je registrovan, u njemu je dozvoljena samo upotreba zubne četkice." - V. Goček.

 

 


Napomene:

- Ekspanzivni klinovi se stavljaju po sredini smera. Ne, retko kvalitet stene uslovljava mesto zabijanja klina.

- Klinovi se postavljaju tako da na svakom mestu mogu sigurno zadržati penjača u slučaju pada. Padovi su veoma česti u sportskom penjanju i ne smeju biti duži od dva do tri , najviše pet metara. Prvi klinovi se postavljaju gušće, dok na većoj visini (zavisno od nagiba stene), razmak može biti i veći.

- Klinovi treba da budu postavljeni tako da ubacivanje užeta u karabiner (ili kompleta u klin) bude što lakše, i da pritom ne utiču na težinu smera. Pri zabijanju klinova posebno treba voditi računa o penjačima sa manjim visinama. Ukoliko penjač nema potrebnu visinu kako bi ubacio uže u karabiner, odnosno komplet

 

USA FRA UK AUS UIAA
5.8 5a VS 18 6-
5.9 5b HVS 19 6
5.10a 5c E1 20 6+
5.10b 6a 5a   7-
5.10c 6a+ E2 21 7
5.10d 6b      
5.11a 6b+ E3 22 7+
5.11b 6c      
5.11c 6c+ E4 23 8-
5.11d 7a   24 8
5.12a 7a+ E5 25 8+
5.12b 7b   26  
5.12c 7b+ E6 27 9-
5.12d 7c     9
5.13a 7c+   28 9+
5.13b 8a E7 29  
5.13c 8a+   30 10-
5.13d 8b E8 31 10
5.14a 8b+   32 10+
5.14b 8c E9    
5.14c 8c+      

Sistemi ocenjivanja težine:
USA
FRA
UK
AUS
UIAA
- United States of America
- France
- United Kingdom
- Australia
- Union Internationale des Association d'Alpinisme

u klin, pre penjanja treba postaviti komplete (ili više njih u nizu). Kompleti se pre penjanja postavljaju u klinove i radi bržeg i lakšeg ukopčavanja. Ako penjač penje smer na pogled (on sight), supenjač mu postavlja komplete.
- Pozicije klinova (kao i druge elemente na steni) može menjati samo autor smera, ili uz dozvolu komisije - saveta, neki drugi penjač.

 

 

Autor: Slavo Gluščević

www.freeclimbing.rs